
Више него суптилан начин да објасните да је неко умро.
Проблем је једино у томе што друга страна често не схвати суштину ове поруке.
- Добар дан, Гојко крај телефона, Слобин колега са посла! Могу ли да разговарам са њим? -
- Гојко, добар дан! Ана је, Слобина ћерка! Знате како (драмска пауза), Слоба нас је прошлог месеца напустио! -
- А где је отишао? -
(театрално) - Он није више међу нама! -
- Знате ли где могу да га нађем? Јако ми је хитно да поразговарамо, нешто везано за онај плац у Барајеву што продаје! -
(на ивици суза) - Тата је отишао заувек! Још увек не можемо да се помиримо са тим! -
- Да не живи можда у самачком хотелу? Не бих да се мешам али причао ми је пред Нову годину како ће да оде од куће јер се ужасно лоше слаже са супругом. Јел' она довела оног другог, а? Код кога је Слоба сад? Да није код оне његове Тање? -
- Слоба је умро, мајмуне неотесани! Код светог Петра је сад! Мрш! (спуштање слушалице) -
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.