Endemska vrsta žena. Latinski naziv: kukukuku lele. Ne zna se koliki broj pripadnika ove vrste je ostao. U Srbiji ova vrsta žena može da se nađe jedino na grobljima, i to za vreme sahrane ili pomena.
Poslednja generacija poslovnih žena. Biznis im je izuzetno razvijen na Balkanu.
Postoje dve vrste narikača.
Tugonarikače su zene u poznijim godinama koje će za vrlo razumnu cenu (hrana sa daće i dve tri rakijice na licu mesta) obavestiti svet da je preminuo najbolji čovek na svetu. Naravno posebna magija narikača jeste u tome što boja njihovog glasa i zapomaganje imaju za cilj da obaveste stanovnike groblja da im stiže novi drugar.
Za peškir i posteljinu dobijate ekstra uslugu. Glancanje sanduka pokojnika. Samo pazite da ne uposlite previse mladu narikaču (55 god. prim. aut) jer moze da vas kosta sanduka.
Hepinarikače su mnogo rasprostranjenija vrsta na balkanu. Može se naći u svakoj drugoj kafani duž ibarske magistrale. Ukoliko nemate para da priuštite hepinarikaču uvek je možete besplatno konzumirati. Na pink mjuziku.
Glavna zvezda sahrana u ruralnim krajevima.Baba koja 'leb zarađuje kukajući za pokojnikom, iako mu oči nikad nije videla.Ima svoj standardan tekst, samo ime menja, a koreografija se retko viđa, jer niko od rodbine neće da doplati za to.Za razliku od nje, narikača volonterka to radi iz ljubavi.Ne traži novca, a pruža mnogo kvalitetniji program.Dok rodbina, ogorčena time što ih je pokojnik izbacio iz testamenta i sve ostavio švalerki u drugom selu, pije rakiju i čeka da počne krkanluk, narikača volonterka dostiže klimaks svog nastupa u vidu bacanja po sanduku u stilu Šmajhela, grljenja istog i proklinjanja crne zemlje sto joj uzima dragog joj pokojnika (kojeg, naravno, nije videla nikad u životu).Performans je često toliko ubedljiv, da za njom skaču i ostale babe, u cilju sprečavanja da uđe u raku za sandukom, teše je najslađim rečima i kljukaju šećerom i vodom.
U uličnom govoru, ova reč označava devojku, takoreći privezak, ili štaviše - lanac oko noge neke druge devojke - uglavnom sa dubokim džepom. Privezak ima ulogu narikače, koja će svojoj patroni da pezi, kuka i diže dževu oko polomljenog nokta umesto nje. O većim "problemima" i da ne govorimo.
- I on meni tako kaže... On meni... Ma ko je on meni tako da kaže?! (šmrrrrrc)
- Kukuuuuuuuu, pa je l' on normaaaalan?!.. Majku li mu njegovu! On će mojoj drugarici tako... jaooooj bre! Inače, ja ću jedan duži espresso...
- Ma on meni...
- ... sa koka-kolom.
-... da kaže: ostavljam te! Nos da mu razbijem kad mi je to rek'o!
- Ooooooo Božeeeeee! On tebi tako?! Maaaajko moja! Je l' ima onih kolača lepih beše ovde?
- Je l' on NE ZNA da mene ne ostavljaju?! Da sam JA ta koja ostavlja?! (šmrrrrrc)
- Joooooj, ciiiiiiicoooo, ne zna bre! Da zna, ne bi ti to rek'o, pas jedan! Pa ti si bre mačka praaaaava! Da vidim, jedan veći sa čokoladom...
- Je l' treba da mu crtam, šta li?!
- ... ili bananom? ...Muuuuuukice moja... Ma, lepoto moja, niiiiiišta ti ne brini... Naići će novi pre nego što trepneš! Evo, vidi konobara, pravi macan, a? Ako mu ostaviš neki lep bakšiš, sigurna sam da će da ti traži broj telefona!
Pored klasične bogougodne profesije i karakterna osobina. Stalno kuka, pizdi na sve i svakoga, zalaže se za parolu "nikad bolje biti nećeee".
Svakom malom aktu optimizma ili koraku napred kontrira, zapanjujućom brzinom traživši manu i razlog zbog koga je to čisto bezumlje. Što se tiče bilo kakvog aktivizma, najočigledniji primer je politički gde narikače praktikuju šablon "doš'o Bota, mrzi Botu, doš'o Toma, mrzi Tomu, doš'o Japanac, mrzi Japance". U skladu sa bogougodnom profesijom, dobar im je samo onaj ko je umro, kakav god da je bio za života.
Jebote život, da se spusti Isus zajedno sa Krišnom i Akvamenom da pokuša da zavede kakav-takav red, narikača bi vrištala:
-ŠTA BRE 'OĆE SAD OVI ČUPAVCI OD NAS NAPAĆENIH? VIDI GA OVAJ SA RUPAMA NA RUKAMA, NAŠE RUKE SU GRADILE BRE A NJEGOVE PROPUŠTAJU!!! IJOOOOOOOOOOOOOOOJ TILEEEEEEEEEEEEEEEE TEBE NEMA A MANGUPI ŽIVUUUUUUUUUUUUUUUU...
Profesionalna zamjena za bensendinima nadrogiranu žensku rodbinu na poslednjoj žurci
