Ovce.
Treba im ovan predvodnik, neki Tito, Sloba, Tadić da ih vodi, da im kaže šta je za njih dobro, šta da rade, gde da idu, čemu da se nadaju...
Treba im pas čuvar, neko ko će da brine o njima, neko ko će da im kaže "e jeste, tamo kod komšije je lepša trava, ali to nije tvoje i tvog gazde, to je komšijino"
Tamo 90-tih ga nije bilo pa se išlo u tudje bez veze.
Čim su u toru bleje, viču protiv vlasti, tajkuna, korupcije...
Kad izađu na livadu i imaju trave da pasu samo se zadovoljno smeju.
Šiša ih ko stigne. Za struju, benzin, grejanje, ulje, šećer...
Oni samo bleje jedno isto "ćuti dok ima, jeste tebra da je najskuplje u svetu, ali ćuti dok ima".
Naš narod. Ili bilo koji drugi.
Ali uglavnom naš.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
be e e ebe be e! :)
Hrnjau, gde si bre matori, pišeš li nešto? ajd odoh da vidim, ali na dobre defke ne ostavljam komentar.
bebice odlicno :)