Ljudi koji misle da se vutra gura u venu, da se kokain liže, a heroin šmrče. Ljudi koji su se kupali samo nedeljom. Ljudi koji uključuju i veš mašinu i TA peć po jeftinoj struji. Ljudi koji su ti, još dok si bio mali, čim te vide da jedeš nešto slatko, vikali ostavi to, pokvarićeš zube. Ljudi koji na pitanje šta ima slatko odgovaraju sa ima jabuke. Ljudi koji su slušali Boru Čorbu, Baju Malog Knindžu i... to je u većini slučajeva otprilike to. Naravno, ima izuzetaka.
Ljudi koji nešto pričaju o srpskom identitetu, a govore kako se u Titovo vreme znao red.
Ljudi koji pričaju kako su, pre nego što krenu u školu, morali da pomuzu krave, ovce i koze, pa onda dvadeset kilometara uzbrdo i opet uzbrdo u povratku. Po svojim rečima, najveći mučenici, a činjenica je da su imali bolji životni standard od nas danas.
-E, a kad se ja setim, pomuzem krave, ovce, koze i divljeg bučka, pa onda krenem po onim stenama uzbrdo, uspon kao Mont Everest, pa kod učiteljice, sa tablom i kredom i kožnom torbicom. Dok ja stignem i vratim se iz škole, oni opanci mi se skroz poderali, pa idem bos. Gazim po kamenju, trnju, slomljenom staklu, ekserima...
-Čekaj, bre, ćale, da je sve to bilo tako, ne bi bio živ danas, realno.
-E, balavi, ne kenjaj, tebi je teško da pređeš 500 metara do škole, jednom sam te video da zoveš taksi.
-I sigurno si bio pionir i nosio štafetu...
-Pa nego šta! To je bio najveći ponos!
-Svestan si da je to zloupotreba dece u političke svrhe...
-Zloupotreba, ne zloupotreba, mi smo živeli lepo. Crveni pasoš i putuj de oćeš. Tri puta sam bre u Trstu bio, jednom u Rumuniji i dva puta u Bugarskoj, dobro to sam nešto švercovao devedesetih, nebitno...
-Ćale, ja sam sa svojih 24 godine, uz naravno vašu pomoć i pomoć fakulteta, išao i u Budimpeštu, i u Rim, i u Barselonu, i u Berlin, i u Stokholm, i u Oslo...
-Jeste, samo u kapitalističke zemlje! Mamu vam jebem balavu! Što nisi išao u Moskvu?
-Jesi li ti išao u Moskvu?
-E, znaš šta, idi da radiš domaći, dosta je pričanja.
-Kakav domaći, bre, ćale, zaposlen sam.
-Idi na posao.
-Pa gotov sam za danas.
-ONDA IDI U PIČKU MATERINU!!!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Preterivanje predstavljaš ih ko debile ko da su iskliznuli iz 1970 pa odjednom došli u 2019 i ne znaju ništa, nije tako i previše naduvavaš stereotipe.
I kolko ti je Vučko dao sendviča za ovo kao imaš fax i posao doar vic xaxaxaxa.
Генерално добра, неколико лепих пикова (најбољи узбрдо па узбрдо).
Ovo ti se više odnosi na generacije pre roditelja. No, svejedno, ideja je OK.
+
@2019 jedi govna