Bez obzira koji sport je u pitanju, srpski gledalac uvek odredi da su jedni naši a drugi njihovi, jer, ne bi drugačije mogao navijati za nekoga i nervirati se.
Sin: Ćale šta gledaš?
Ćale: Evo hokej, ovi naši nikako da stanu na noge...
Sin: Kakav hokej i naši, zar mi to imamo?
Ćale: Pa imamo jebote, nisam lud da gledam nešto gde nema naših..
Sin: A ko igra?
Ćale: Tampere - HKS.
Sin: Pa to su neki Šveđani, koji su tu naši, leba ti?
Ćale: Pa HKS, crveno beli dresovi...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.