Ne, nije u pitanju srećna okolnost u kojoj vam veseli komšija samac ostavlja kuću, kola i voćnjak. Ovo je više slučaj karakterističan za ruralnu Srbiju kada se sa komšijom razgovara samo na sudu.
Ćale donosi punu kutiju raznih papira i počinje:
- Slušaj sine, znaš da sam pre nedelju dana bio kod doktora. Rekao mi je da smanjim nerviranje i da će me ovaj moj sudski slučaj oterati u grob.
- Znam ćale, rek'o sam ti ja to još odavno.
- Pošto ja ne mogu da nastavim suđenje sa Slavkom, moraćeš ti.
- Joj, nemoj ponovo o tome.
- Pazi, ovo ovde je tlocrt našeg placa. Jasno se vidi gde je granica, a ovaj je sa onim njegovim zidom prešao punih 10 cm na našu stranu. K'o da je napravio invaziju na naš posed! A ovo ti je lekarski izveštaj od prošle godine kada sam udario glavom u taj zid i zaradio 4 šava.
- Ćale, vraćao si se sa slave i bio mrtav pijan.
- Nebitno, mogao sam i trezan poginuti tada. Ček ček, ovo ti je izveštaj specijaliste koji jasno dokazuje da su naše nosilje smanjile produkciju jaja za 16% od kada im taj zid zaklanja sunce. A ovo ti je kopija zakona o urbanizaciji. Po njoj on tu ne bi mogao da zasadi ni živicu, a ne ovaj poluberlinski zid.
- Nema šanse da ću ja nastaviti taj vaš cirkus.
- E, vala 'oćeš. Ja sam završio parnicu koju je moj pokojni otac započeo sa levim komšijom. Ti ima da završiš sa ovim desnim.
