Natentati

(Драч, 1180. година)
Аполина: Јао Стефане нешто сам размишљала.
(Стефан вади кишобран)
Аполина: Пуши курац, озбиљна сам. Знаш, мислила сам како нам лепо иде и све то, зашто ми не бисмо... оувај... подигли нашу везу на нов ниво?
Стефан: А, јок, једном сам се зајебо да јебем једну шокицу на трећем спрату, три сам кости поломио кад сам скочио кроз прозор да ме не ухвате.
Аполина: Не то бре, мислила сам, знаш.... да се узмемо.
Стефан: Па ако се до сада нисмо узимали иза сена, онда јебему матер, нађи неког бољег коња за јахање.
Аполина: Да се венчамо, коњино.
Стефан: ...
Аполина: Шта ћутиш?
Стефан: МА ШТА БРЕ ТИ ПРИЧАШ БРЕ МУШМУЛО
Аполина: Да се венчамо, таман ће да се ороде Србија и Византија.
Стефан: МА ДА ЛИ СИ БРЕ ТИ ЈЕЛА ПРЕВИШЕ ПОМИЈА ОПЕТ
Аполина: Озбиљна сам, Стефане.
Стефан: МА БЕЖИ БРЕ КРЉУШТИ НИЈЕ МИ ДОВОЉНА БРУКА ШТО ТЕ ЈЕБЕМ ТРЕБА ЈОШ И КУЋИ ДА ТЕ ВОДИМ
Аполина: Чекај, Стефане, где ћеш!
Стефан: МА ИДЕМ БРЕ ДА ПЛОВИМ БРЕ ЗА ТАТАБАЊУ БРЕ ДА ТЕ НЕ ГЛЕДАМ ДА МЕ НАТЕНТАВАШ ТУ
Аполина: А-али мислила сам да ме волиш!
Стефан: МА БРЕ КАЧАМАК СЕ ВОЛЕ, ГРКИЊЕ СЕ САМО ЈЕБУ