Navlakuša

Sad si već dovoljno veliki i svi već polažu sve svoje nade u tebe. Otac, majka, brat, sestra, deda, baba, tetke, strine, ujaci i ujne... Ne smeš ni po koju cenu da ih razočaraš. I dok te svi oni onako halapljivo ljube kao da te nikada više u životu neće videti, ti si već uveliko spreman na taj veliki životni korak. Da, postaćeš student.

Uspevaš nekako da se izvučeš iz sobe iz svih tih stiskavaca, i sa ogromnim torbuljinama nekako izlaziš iz kuće, jedva nazuvši obe patike, i pičećim korakom preletiš avliju, ne bi li se što pre dokopao ulice i izgubio se svom njenom dužinom.
„Piši nam, sine. Nemoj da si gladan, žedan... Uči kure dedino i ostavi se tija beogradskih navlakuša pa kad diplomiraš i vratiš se kući naći će deda tebi pravu ženu. Dom da ti podiže, decu da ti rađa. Znaš onu Milevu Vasovu? Ako se ne uda dok ti ne diplomiraš... Ali čisto sumnjam, jer je već više od 5 godine sve seoske delije zaobilaze u širokom luku, k’o da je šugava.“

Nećeš se obazirati puno na te neartikulisane zvuke iz pozadine, već kad se uveriš da si dovoljno odmakao, okrenućeš se još jednom prema svoj toj situaciji koju ostavljaš za sobom :“ Zbogom svi! Zbogom stiskavac, seljaci, šljivici i sokaci...! Zbogom Labonja! Zabole me da znaš ako budeš i ubuduće naskakao po selu na kojekakve jalove junice. Zbogom pičkovac! Stižem ti, metropolo ja, mlad, zajapuren, rapavih prstiju, sa sve crnim ispod noktiju... Znam šta me čeka. Opasna su svetla velegrada, ali ne bojim se... Titraj me Beograde uzduž i popreko. Napravi od mene čoveka, jaka i spremna na sve. Nauči mene seoskog momka bezbatnoga sa prašnjavih sokaka pravom životu! Poduči me, učitelju moj velečasni, ne pitam za cenu... Ubij Boga u meni!“

I kao svakom čednom momku, čiste i čestite duše i pravo velikog srca, Bog će čuti sve tvoje molitve, iako ni njemu neće biti jasna tvoja želja za tim. Ali, ipak si ti verni rob i sluga Gospodnji, nevina duša koja nikome nikada nije ni zrno zla učinila, pa neće imati izbora osim da usliši sve tvoje molbe, tačno onako kako si ti od Njega tražio...
Daće ti nju, tvog tako željenog učitelja titrača koji će od tebe, seoskog momka sa prašnjavih seoskih sokaka, uzdužno i poprečno naučiti pravom životu i napraviti čoveka jakog i spremnog na sve. Osećaćeš se konačno vrednim i poštovanim od strane nekoga kome neće smetati tvoj tvoj nemljiv zadah iz usta, od strane nekoga kome neće smetati crno ispod tvojih crnih „radničkih“ noktiju, koje će joj ustvari govoriti o tome da si jedan radan, vredan i pre svega pošten čovek, a nikako to da su ti higijenske navike nešto što si davno ostavio sa sobom, još tad kada si prljavih, pocepanih farmerica i prljavih nogu svake noći išao išao u postelju.
Ona će biti svetica. Kako i ne bi? Ko bi drugi uživao u tvom zagrljaju ispod tvojih kiselih pazuha, glavom spuštenom na tvojim kolenima?

Volećeš je onako kao što se voli iz prvog puta. Jako, iskreno i bezuslovno. To neće biti ni nalik na onu naklonost koju si osećao prema onoj Živani koju si redovno opkoračivao iza onog plasta, sve dok komšija Stamenko nije prodao plast ne bi li skupio pare da otplati junca koje je tad bio kupio, pa ste se po istoj osnovi nalazili iza najbliže plote.
A onda kada budeš najviše do tada, kao najveći som zevao za njom i radio sve ono što ti ona bude rekla, verujući da će se vaš prvi sin zvati Ratomir, jer je ona insistirala da se iz poštovanja prema tvojim korenima vaš sin tako zove i još jednom ti dokazala da je baš ona prava, ona koja se sreće jednom u ‘iljadu godina, a da će Mileva Vasova, ona koju već pet godina zaobilaze seoske delije i neženje morati da svog životnog saputnika potraži negde drugde, desiće se ono što što možda nikada ni u svojim najgorim snovima nisi mogao da doživiš.

Pune vene alkohola, razočarenje kad shvatiš da je to što te svaka druga bandera podseća na nju samo iluzija i da si ostavljen.
Nije da je nećeš videti više nikada u životu. Hoćeš, sigurno, kada bude na novom Harley-u prolazila pored tebe sa svojim novim dečkom. Možda će te tada i pogledati, ili će verovatnije od toga samo proći pored tebe kao pored turskog groblja. Kao da te nikada u životu nije ni poznavala.

Pogledaćeš u nebo, razočaran u život, razočaran u sve… “Čestitam sine, diplomirao si,” sevaće odozgo…