
Боље речено не би смео да га згази.
Особа која је слабић. Пичкица. Грађена је искључиво за шах. За њу је тетрис борилачки спорт. Боји се своје сенке. Ваздушна пушка дотичној персони цимне раме, и то она ваздушна која се користи за гађање црних 'тица које по башти једу јагоде. Често су такви типови особа екстремно незабавни. Нема живота ''на рубу'' са њима, нема адреналина. Врхунац вечери са том особом је праћење исте кући по мрачним улицама.
Једина њихова добра страна је то што су у души добри људи. Никада ти не би напакостили или било шта слично. Вероватно зато што не смеју.
Када те особе смори да буду такве, једноставно постану серијске убице и крену да се свете. А ко би то очекивао од младића који се увек јављао комшијама?
- Који смор матори, не верујем.
- Крша.
- Ај' се закачимо с неким.
- Жемо! И тако немамо шта да радимо до дванаест.
- Ено га Стева!
- Дај бре, па тај лик не би ни мрава згазио. Да пукне брука по граду како смо њега воштили. Не иде.
- Тај рад. Ништа онда, настављамо с влејом.
- Фак јеа.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.