
Најгора реченица коју можемо да чујемо. У бесконачној досади једне вечери, доказ да увек може досадније. Реченице после које сигурно, али сигурно следи смарање енормних размера. Уколико се зајебете и одговорите негацијом, очекујте лавину глупости, којој се крај не назире.
-Де си Даре, шта има брате мој?
-Де си Шоми, царе, нема ништа.
-Не бих да те смарам, али јесам ти причао ја за Милену и мене шта је било?
-Ниси, не смар....
-Ма брате, она отишла један дан од гајбе, са другарицама на кафу, и онда ми се није јавила, а тамо је био и од једне другарице друг, и она седала поред њега, замисли, и он јој рекао како је баш слатка, и онда се она насмешила и рекла хвала, после јој тражио број, она као нема телефон, ај запиши, онда је она...
-Аааааааааааа!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Pa kad me već pitaš... +
ja baš volim kad mi neko to priča, jer ja imam na duši triput više takvih dogodovština, pa se desi iz 1 u 2 +