
У игрицама су генерално најзајебаније мађије оне које се каналишу (channel), које се морају чарати уз пуну концентрацију и обавезну кењару на челу. Али, да ли ченел постоји само у игрицама?
Само одабрани знају да највећи вождови водоинсталатерског, електричарског, столарског и других заната, такозвани гранд мајстори, при решавању неуком оку нерешивих проблема, почну да каналишу.
Е сад, шегрти и поштоваоци мајсторови морају знати- не дирај мага док каналише Силу, не'ш добро проћи.
- Маро? Дођи, Маро.
- Реци, душо?
- Додај ми имбус, молим те. Знаш шта је имбус?
- Знам, наравно. Ево.
- То је шрафцигер, јеби га, и то још крстасти, како крстастим шрафцигером да обијем браву? Добро, нема везе, дај да пробам. Ево га... Јебем му... (шкргуће зубима)...(псује)... Имбус дај, то мало метално. ИМБУС, ЈЕБО ТЕ, НИЈЕ ТО ИМБУС!
- Добро, коњу, јеб'о те имбус, шта се дереш на мене?
- ПА НА КОГА ДА СЕ ДЕРЕМ, НА БРАВУ?
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
PAHAHAHAHA NA BRAVU BRE