
Начин на који Љуба Лукић поручује другарици из основне која је носила ону смешну терминатор протезу за исправљање секутића, а сада напунила лепих двадесет и седам дина и личи на Монику Белучи, да може без бојазни и гриже савести да му облајва кобаз када год пожели, а најбоље одма.
- Не гледај у мени друга (усиљена мешавина дебилне, кучећи поглед и хихи фаце).
- Ма важи, ал' нешто не видим ни расног трситеља... (нема хемије, лив ми алон фаца).
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Сличну тематику управо пишем. лололо
Важи, ти опиши из како то изгледа из птичије перспективе.
Није толико слично, а и много људи оцењује, оставићу за сутра да не умрем од преоцењености.
Да, много људи читају, и ја сам приметио. Не ваља то, забаговаће нешто.
simpa