
Ono što deda kaže unuku koji se igra sa babinom protezom, na dobro poznati zvuk koji dopire iz susedne sobe.
Илити не кењај, не барониши, не копрофагиши (да се тако антички изразим). Не барониши, брате, кад сви знамо да си нерасан барон.
А: Е брате, вид'о сам данас Јелену голу преко плота!
Б: Дај не сери да си је видео!?
А: Мајке ми, не померио се с места.
Б: И кака је?
А: Брате сисе што има, ки лубенице у августу. А тек гепек, ки у онога Нисана.
(долази В)
Б: Си чуо што је А видо голу Јелену!?
В: Е, хату шарени, не клепећи нанулама, Јелена је данас цео дан била у граду с Милојком.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.