
Хватање за сламку, ону најкраћу, ноктима, у покушају да се одржиш изнад амбиса безнађа.
Ритам очаја и мелодија порицања.
"Кад ти кажем, видео сам их сопственим очима! Вара те будало!"
"Не мора да значи. Можда јој је само друг. Сам кажеш, ниси видео ништа компромитујуће!"
"Држали су се за руке."
"То ништа не значи. Колико сам ја пута тако, из зајебанције..."
"Ало бре, крнуо јој је језик, све до балчака!"
"Не сери, сам си рекао да си их видео из далека. Вероватно ју је пољубио у образ. Сигурно је то."
"А јесам ти причао како јој је месио гузове?"
-
"Пао си тикет брате. Даде Рекреативо гол у 90-ој."
"Не мора да значи. Има се још играти."
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Eh, kol'ko sam puta ovo rekao...bravo!