Simboličan „partizanski“ film zagrebačkog režisera Branka Bauera, rađen prema istoimenoj knjizi Arsena Diklića. Nikako ga ne treba doživeti kao tipičan film svoga doba.
Nabijen je toplim ljudskim emocijama levičarski nastrojenog oca Nevena Novaka prema sinu Zoranu, vaspitavanom prema ustaškim načelima .
Kraj je užasno dirljiv i tužan jer otac biva ubijen.
Naziv filma i knjige smo mi deca šaljivo koristili u ulici kad bismo se igrali žmurke, da upozorimo onog ko žmuri da se ne osvrće i ne gleda gde se krijemo.
... ili je sve otišlo u Honduras, i nema nade... i ti poslednjem preživelom do sebe izgovoriš predmetnu rečenicu.
...Ili ako se dešava neko sranje, a neko toga nije svestan kažeš mu istu rečenicu jer bolje je da ne zna :)