
Изјава лику који је жешће глуп или тежак антиталенат за нешто. Он једноставно не постоји. То што је управо урадио или рекао се није десило јер је то немогуће. Немогуће да је неко толико глуп... Он је заправо цео као појава илузија и све што он чини се заправо не дешава...јер он уопште и не постоји.
Непостојање је олакшавајућа околност. Када установиш да неко заправо не постоји онда се смириш и наставиш својим животом као да се то никада није десило...јер иначе никада не би могао да наставиш нормално са својим животом у сазнању да се то заиста десило.
-Брате, могу ли да те питам нешто, везано је за физику?
-Хајде питај, знаш да ми добро иду те природне науке.
-Е па нешто сам размишљао... Да ли можеш да угасиш ватру врућом водом?
-...
-Па је л' можеш?
-...ау, брате, да ли си ме то управо питао? Не, не, немогуће, ти не постојиш, ово се није десило...
-Молим?
-Не, хајде иди кући или шта већ, ти не постојиш...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
I ova sjajna, klasičan odjeb! +
Хахах! Јеб'о те, који дебил. Одличан пример. +
A stvarno, jel može???
Одлична... Фину атмосферу ствара...! +