
Реч коју избацујемо из свакодневне употребе након 14. године. Након 14. године рећи не смем је мало културнији начин да се каже: ''Пичка сам''.
До четрнаесте:
А: 'ајде брате остани још мало на терену имамо још један фудбал од пола 11?
Б: Не смем, не дају ми ћале и кева после пола 11 да остајем у граду радним данима због школе.
А: Оке брате, питај их за сутра да останеш дуже.
Б: Хоћу видимо се.
После:
А: Излазимо вечерас?
Б: Наравно бата.
А: Возиш?
Б: Није проблем, што се мора није тешко.
А: Не мораш раније да вратиш ауто?
Б: Ма јок само не смем да пијем много.
А: Пичко, немој ни да идеш.
Б: :Фрустрација:
(исто вече наставак)
А: Па хоћеш ти прилазити оној Марини више?
Б: Не смем брате нисам ништа попио, унервозим се кад сам трезан.
А: Па ти си тотална пичка, не смеш да пијеш, не смеш да приђеш девојци, што ја уопште и излазим са тобом..
Б: Што сам ја пичка?
А: Па зато што ништа не смеш.
-Наравно израз важи само за нас балканце. (:
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.