Цео живот, кроз историју човечанства, учимо како су људи различити. И учимо да те разлике треба поштовати (као нпр. кад си нормалан па не мриш црнце и жутаће). Али онда схватимо да су нам неке ствари ипак свима заједничке: сви старимо, сви ћемо једнога дана умрети, сви морамо да удишемо ваздух, сви имамо руке и ноге (добро, требало би сви да их имамо), сви лажемо, сви једемо, сви серемо (и жене серу, не заваравј се!), сви би ми јебали нешто... Али се некад деси да неко нема основне карактеристике као сви остали. Једни од њих су сигурно они људи који кажу да не уче последњег дана пред испит.
Тешко је ово схватити, али се чини да ипак постоје. Глупо је да лажеш, није никакав блам учити последњег дана (неки само тада и уче) а нема неког логичног разлога зашто не би рекао истину. Узмимо сада у обзир да ти стварно не учиш последњег дана.
Зашто? Научио си све још пре месец дана и све савршено знаш тако да нема потребе. Чуо си да је добро да ти последњег дана одмара мозак тако да је боље да тај дан проведеш са пријатељима играјући голф а после да одеш на изложбу фотографија младог уметника из Алексинца.
То су лажи и приче за малу децу, а ако заиста тако проводиш тај последњи дан, или си са друге планете или те боли курац за све, како никог другог не боли!
Тај последњи дан је светиња, дан када сазнајеш за неке странице књиге, које ниси ни знао да постоје. То је заправо дан откровење када ти се показује предмет оним каквим јесте. Долази до неке збрке, али јеби га, нешто ће остати. Без обзира, сигурно нећеш седети скрштених руку гледајући Позориште у кући и смејући се на Рођине асоцијалне испаде знајући да постоји велика вароватноћа да нећеш проћи јер си се последњих дана зајебавао или барем учио мање него што би требало. Зато учиш последњег дана као луд. Сваки минута спавања, ако га уопште и буде, добро је дошао.
Зашто онда рећи да не учиш? Ко си ти? Шта желиш од нас смртника? Ако лажеш, престани и реци да и ти штребаш и прелиставаш књигу брзином светлости да би стигао све да пређеш тог последњег дана, покажи да си човек!
-Матори, хоћемо сутра на баскет и после на пиво ако ожеднимо, шта кажеш?
-Нема шансе, сутра ми је испит, учим бре данас к'о лудак!
-Ма дај, учиш већ...целе недеље се спремаш, одмори мало.
-Нашао сам страницу која ми је била залепљена слином, тек сам је данас отворио јер сам видео после странице 43 да иде 46 па ми је било сумњиво. К'о за инат, те две странице дају смисао целом универзуму на веома комплексан начин и имају више података него поруке гледаоца на пинк мјузику.
-Ниси нормалан, треба бре да се одмараш, ја рецимо не учим дан пред испит никад!
-Зашто лажеш?
-Не лажем, мајке ми, треба ми одмор да бих био сконцентрисан.
-Мислио сам да те познајем, Прераде, али видим да сам живео у заблуди. Збогом, Прераде...ако ти је то уоште право име...
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
+ za fotografa iz Aleksinca
Super je, a i dao si mi ideju za defku. Nećem sad da je kačim da ti ne ubijam originalnos'. +
m? :/
ovo me podseti na kraj jedne knjige, ali se svejedno ne slažem. msm, neko na taj 'dan pred ispit' jednostavno voli da zažmuri i zaroni u kadu punu bele pene, u čisto i nepoznato...
"zalepljena slinom"
super je
Žva istina. +