
Крајњи степен деградирања једног народа. Могу они да не знају где је Аустралија или Кина или нека друга припиздина, али ако не знају где је Србија то значи да им је просечна интелигенција к'о у Драгише Бинића.
Енглез: Вер ар ју фром?
Србин: Србија!
Енглез: Сајбирија? Из ит колд?
Србин: Пу маму ти јебем! А деве'сто осамн'еста? А чет'рес' пета? А бомбардовање? Шта би ви без нас маму ли вам јебем?! А сад се правите шунтави? Не знате као где је Србија? Пу 'леб вам јебем затуцани наркомански!
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
ha ha Dobra +
Dobra, svidža mi se :)
Šta je tu čudno? Ni sami ne znamo gde je Srbija. Bar ne znamo granice. Da li je od SAO Paola do Tokija i od Zemlje do Melmaka, ili je od Beograda do Raške i od Šapca do Požarevca?
+, него ко је тај драгиша?
Драгиша Бинић :) бацам таг и у дефку :)