Pogubljenost totalna. Ne, nije vezana za alkohol, već za psihofizičko stanje jedinke koja dan uporno zaboravlja, te ispad iz sistema u kome je ista marila koji je kad dan, jer je to bilo važno u ta doba. U ta doba se nosio i raspored časova, za svaki slučaj, i znalo se po njemu koji je kad dan. Bilo bitno, moralo je da se zna kad koji čas imaš i sa kog smiješ da bježiš. I to je bilo u osnovnoj i srednjoj školi. Onda je došao faks (nekome i nije jebiga, neko je bio pametan, rekao "Jebite se odoh u politiku", dobro prošao, a neko sa druge strane, prosi po ulici) i na dan kada je gorepomenuta jedinka shvatila da ne mora ići na sva predavanja, sve se promjenilo.
Jutrom se budiš, ne znaš koji je dan, a i zabolje te, bitno je da ne omašiš predavanje u četvrtak u 4 popodne, jer tad upisuje za potpis, a znaš da si se sinoć narokao kod nekog lika što je triput prozborio s tobom, a to ne radiš petkom, što će reći da je juče bio... utorak? Ako je juče bio utorak, danas je srijeda, ou jea, večeras kod male na partiju kresa... Ali šta ako je danas petak?
- Brate, imaš 20 banki, treba mi do tetke u Beljinu da odem?
- Brate, prvo, kaže se Bijeljina, kao drugo, ne znam ni koji je dan danas... Čekaj, Cole jebote, otkud ti brate? Otkud ti tetka u Bijeljini, matere t'?
- Brate Mare? Joj, ništa me ne pitaj, zakinuli mi budžet, misle ljudi da sam drogoš, izgubio sam evidenciju o danima totalno.
- Brate, ja mislim da je srijeda danas.
- Nije sigurno, juče vidio Stevicu, on kaže da je danas subota.
- Jebem ti dan! Ej, žurim, sreća nije još sedam, mogu da stignem do busa.
- Brate, a koju kintu da daš?
- Žalim slučaj matori, drugi put!
