Uvertira u hvalisanje i lagarije.
Reči kojima počinjete da punite glavu sagovorniku osobinama za koje niko ne zna da ih posedujete, ali biste i te kako voleli da one budu sastavni deo vaše ličnosti.
Kiza: Brate, šta ti bi? Ova mala samo što ti nije rekla "jebi me, molim te" a ti ništa.
Šomi: Ne sviđa mi se.
Kiza: Št... matori, ne zajebavaj, ova je avion. Nešto mi govori da si se malo ukenjao.
Šomi: Hehe, ne znaš ti mene. Meni kad neka zapadne za oko, dovoljno mi je samo da namignem i moja je.
Konobar: Alo, ljakse, skloni se odatle, ne mogu da prolazim!
Šomi: Izvini, brate.
Kiza: Šta hoće ova majmunčina, otkud njemu pravo da se ovako ponaša?
Šomi: Vidiš da je neki slep...
Konobar: Debilčino, jesam li ti rekao da se skloniš odatle, ne mogu da prolazim!
Šomi: Odmah, izivini.
Kiza: Ne mogu da verujem da mu se izvinjavaš, vidiš da te namerno provocira! Ispadaš pičkica što mu se sklanjaš.
Šomi: Ko pičkica? Ne znaš ti mene, ja mogu dosta da ćutim i trpim, ali kad prsnem bolje ti je da bežiš glavom bez obzira.
Konobar: E sad je dosta! Polazi napolje da ti objasnim neke stvari!Dva minuta kasnije
Kiza: Šomi, jesi dobro, idemo u hitnu!
Šomi: Kakva hitna, ne vnaf ti mene, ja kad...
Kiza: Ma ti si mudo!
