Професорка чије је предмет у средњој битан по ту струку коју похађаш таман толико колико је становницима Северне Кореје битно што најновији Боинг има 37 места више, и што се лети 20 минута краће. Оно што се међутим често јавља из тога је што ту професорку, нико не јебе 2%. На самом часу (што због њене доброте, што због тога што су њени покушаји строгоће успешни ко продаја прасетине у Анкари) можеш да играш јамб, шах, таблић па све до монопола. Више ћеш се наспавати код ње на часу него у Сокобањи. Некад се то јавља и у стручном предмету, само веома ретко.
Машинско-саобраћајно-техничка школа, час српског-ликовног-грађанског. Нов ученик који се пребацио из неке друге школе, седи до лика који гледа Моцартову листу и стално пита новајлију шта мисли о његовом тикету.
А: Јел, шта ти мислиш, Бајерн-Лион, дал из кеца у кец да играм?
Б: Дај бре матори мани ме, видиш да професорка стално показује ка нама, уписаће нас јбт...
А: Ма дај бре шта си се усро јбт, њено показивање је битно ко показивање и махање рукама од стране она два несрећна пандура на Славији, нико их не јебе 2%.
Did you mean Vukajlija?
Google · 17. April 2015.