Професорка чије је предмет у средњој битан по ту струку коју похађаш таман толико колико је становницима Северне Кореје битно што најновији Боинг има 37 места више, и што се лети 20 минута краће. Оно што се међутим често јавља из тога је што ту професорку, нико не јебе 2%. На самом часу (што због њене доброте, што због тога што су њени покушаји строгоће успешни ко продаја прасетине у Анкари) можеш да играш јамб, шах, таблић па све до монопола. Више ћеш се наспавати код ње на часу него у Сокобањи. Некад се то јавља и у стручном предмету, само веома ретко.
Машинско-саобраћајно-техничка школа, час српског-ликовног-грађанског. Нов ученик који се пребацио из неке друге школе, седи до лика који гледа Моцартову листу и стално пита новајлију шта мисли о његовом тикету.
А: Јел, шта ти мислиш, Бајерн-Лион, дал из кеца у кец да играм?
Б: Дај бре матори мани ме, видиш да професорка стално показује ка нама, уписаће нас јбт...
А: Ма дај бре шта си се усро јбт, њено показивање је битно ко показивање и махање рукама од стране она два несрећна пандура на Славији, нико их не јебе 2%.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.