Tačnije, traženje perfekcionizma u estetici nebitnih, svakidašnjih stvari koje generalno niko ne jebe 3%, osim ako se ne primeti neka sitna, mala, NAIZGLED beznačajna greška na njima.
Crno-bele pločice u kupatilu, naizmenično se menjaju boje. Samo na jednom mestu ne. I to bode oči. Jebeno bode oči! Hoćeš da biješ majstora koji je pravio! Alo decxko majmune, zašto mi ovo radiš!? A totalno je nebitno za život, za išta, absolutni Cukić treba da te je za to.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.