Verbalni uvod u furiozni napad. Oružje je podmazano i napunjeno, vojnici spremni i motivisani, sve pripreme su obavljene i čeka se samo komanda... A kada se to desi, i Hanibal da gleda, obrvu bi podigao. Frontalni udar teškom, lakom konjicom sa bokova, obuhvatanje u stilu zmijskog cara, stezanje do poslednjih kapi...
- Jesi li naučio, Mahabharata?
- Sve. Ima da zablistam. Kad se sjutra table dohvatim, profesor neće znati gdje se nalazi! Neće znati šta ga je snašlo, kako se zove ni u kojoj je državi!
- Dohvati se ti još malo knjige danas, vidi malo bolje onu Plankovu konstantu. Da ne bude predeo slikan čajem u avgustu... A i svako ljeto poslije toga.
- Mudro zborite, mama. Mada, i ta polja čaja, i to je za ljude?
- Jeste, ali za one sa obaveznim, osnovim, obrazovanjem. Uči, sine, nije škola pojata...
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
+, kakva je definicija pomislio sam da igras Riziko, kad ono za skolu...
pa, može i tako...