Јадан, несрећан и бедан а само зато јер си сирома`...
Сећаш се оног дебелог друга из оделења... Онај који је седео иза тебе, гађао те стално, шврљао по твојим књигама(тачније позајмљених од комшије коме их требаш вратити када завршиш разред), цепа твоје свеске, ломи оловке...Онај који преписује али га ипак не виде...Онај који често поједе и пола твоје ужине јер је гладан након два парчета пице са "свим сем оригана", великим кроасаном са кремом, попијеног пола литре "имлоковог" чоколадног и "киндер буен-а". Онај који је поцепао твоју лектиру позајмљену у народној библиотеци (на картици истог оног комшије чије књиге си користио)...Онај што је поломио прозор још у трећем а тебе набедио... Е, тада си ти постао недисциплинован ученик, АЛИ, не зато што си поломио прозор...Тим прозором су отворена твоја врата пакла!
Баш тих дана је стигла понуда за екскурзију. Прва права екскурзија. Десет дана. Ту одма поред града - можда на неких тридесетак километара... Природа, игра... Отац оног дебелог (ненајешног) је одмах стигао службеним колима и искеширао цео износ (нек` се зна да је први на списку). Почиње прича по разреду, бројање дана до поласка, али, твоји једноставно немају пара... Свестан си тога... Пустио си причу друговима да те не пуштају због оног прозора...За пар дана сазнаје се тачан број ђака који иду. Седница је у току. ФАЛИ ЈЕДАН! Не, не ради се о броју потребних ђака чиме се доводи у питање одлазак на екскурзију већ полазак и оне нове, младе, ДОБРЕ учитељице...Десет дана...Десет дана "убијања" и набацивања - па коме пође за руком... Све то је пало у воду само због тебе и то сви знају... " - Ето, да си био миран и ниси разбио прозор и ти би ишао са нама..." - трпиш свакодневна пребацивања загорелог учитеља... Само се о теби прича... Не међу ђацима већ учитеља па чак и наставника, теткица, домара...
То те је пратило током целог осмогодишњег школовања... Сећаш се оног дана када си саопштио наставнику да немаш средстава за ПРОФЕСОРОВУ књигу... Како те је препознао: " - А, ти си онај што је разбио прозор пре оне екскурзије...". Или ономад када си разредном рекао да немаш за ђачки динар, када си изгубио сунђер и ниси купио други, када професорицама ниси однео цвет за 8. март... И у њиховим очима си остао недисциплинован ученик... Често си вукао јединице током целе године...Али, не због незнања већ због недисциплине - како они кажу...
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.
Lepo složeno, svaka čast +
Хвала