Rečenica koja je uvek uvertira priče o nekoj teškoj lokalnoj morbidariji. Obično se to dogodi pri slučajnom susretu, usred najbanalnijeg razgovora. Ne želite da čujete ništa od onoga što sledi, ali ste bespomoćni kao pred velikim talasom koji vas potapa.
Prva osoba: - Gde si ti? Juče popodne sam bila u selu, sasvim sam se smorila... U povratku nam nestalo benzina, pola sata smo čekali na putu... Nego, jesi l` čula neku devojku silovali, bila u komi, i to, sin nekog policajca. Njih četvorica.
Druga osoba: ................
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.