Omiljena tema svake osobe koja se hrani najviše po pekarama, usput.
Kad god neko prepričava događaj od kojeg je zamalo dobio nagon za povraćanjem drugi ga ne fermaju ni dva posto.
Onda se toj osobi koja je smoreno gledala lika koji je zgroženo objašnjavao kako je likuša-prodavačica čitala novine i ne opravši ruke uzela da njemu napravi sendvič desi ta ista nepogodnost, pa shvati taj glupavi osećaj (pratite me, zar ne:).
SAVET: Pokušajte da ne pominjete u društvu taj događaj, posle dugih verzija takvih priča dobićete želju da nikad više ne uđete u pekaru ( a nažalost, jednom ćete morati).
Moja mama: -"Da vidiš šta mi se desilo....blabla....prljave ruke....sendvič....blabla...gađala sam je tim sendvičom...Nemoj više da si kupovala tamo!!!!"
Ja:" Da, da..."Danas
Ulazim ja u pekaru u kojoj svakodnevno kupujem jedan isti sendvič (jedini vegeterijanski sendvič od kog se čovek ne oseća kao krava kad ga jede), vidim žena pravi sendviče.
Ja:"Pohovana paprika"-dajem pare ženi.
Ona zaustavlja pravljenje sendviča, dolazi do kase, uzima pare i vraća se do stola. Baš tom rukom kojom je uzimala pare hvata gomilu šunke i raspoređuje ih po sendviču.
Sendvič sam bacila u prvu kantu, verovatno više nikad neću ući u tu pekaru.
