Neka, naši smo

-Dragi, vidiiii... dobila preko sindikata dve karte za Terazije večeras. Znaš šta ima večeras? Ivan Bosiljčić i "Cigani lete u nebo"... hehehehehe, 'ajd ja odoh do kume da uzmem peglu za kosu, moja crkla onaj dan kad si štemovao kupatilo, pa nisi lepo vezao struju... i još mi je nisi kupio, a obećao si!!
-Bolje ti uzmi onu pravu peglu. Nemam u čemu na posao, krv ti jebem. Lako ćemo mi oko kose. Da si pravo žensko ne bi ništa koristila sem gumice ili raifa! Ne te pegle, omekšivači, lakovi i aplikatori... ček' šta si dobila? Karte za pozorište?! He, pa ja od vojske nisam išao... i to onda kad nas poručnik Dragić oterao komplet, jer mu igrala verenica... a, opleo bih ja nju, ehehehehe, ako me razumeš...
-Čekaj... ti nećeš da idemo? Ja pokušavam da napravim čoveka od tebe... svi naši prijatelji idu sa svojim ženama, a vidi nas... k'o dva slepca.
-Neka idu. Ne branim im... a mi možemo malo da, hehehehe... a?
-Ti si životinja!
-Na to si se nekada ložila, heehehe...
-Kad sam bila debil... sad su mi oči otvorene, pa tek sad jasno vidim! Da javim Milici da idu oni, čekaju nas ljudi?!
-Neka ja ću, naši smo, lebgajebo!