Замена за наше име у причама које смо, када смо били мали, сервирали родитељима након учињеног зијана. Сакривањем идентитета покушавамо да се ослободимо грдњи које би уследиле. Али као последица патријархалног васпитања и великог утицаја бабиних прича, ипак смо забринути због могућег исхода, нашег непромишљеног несташлука. Те због тога осећамо потребу да то поделимо са неким, најчешће родитељом.
-Мама, а шта ће се десити неком дечаку ако одсече гуштеру реп?
-Ништа значајно, осим тога што му родитељи више никад неће купити ни једну играчку.
-(кроз плач, јецајући) Али мама, ја стварно нисам хтео....
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.