
Замена за наше име у причама које смо, када смо били мали, сервирали родитељима након учињеног зијана. Сакривањем идентитета покушавамо да се ослободимо грдњи које би уследиле. Али као последица патријархалног васпитања и великог утицаја бабиних прича, ипак смо забринути због могућег исхода, нашег непромишљеног несташлука. Те због тога осећамо потребу да то поделимо са неким, најчешће родитељом.
-Мама, а шта ће се десити неком дечаку ако одсече гуштеру реп?
-Ништа значајно, осим тога што му родитељи више никад неће купити ни једну играчку.
-(кроз плач, јецајући) Али мама, ја стварно нисам хтео....
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.