Kad pričas sa nekim, o bilo čemu, ako ti se za trenutak učini da taj sa kim razgovaraš počne da te poklapa argumentacijom, činjenicama, zdravim razumom generalno, pa ti se čak učini da možda i ima smisla to što priča... Kad ti se desi to da možda nešto i prihvataš, ti protresi glavom, kaži jbt, bolji sam ja od toga da vidim nešto novo i odmah se hvataj duše.
Ne razmišljaj, ne rezonuj, i slične gluposti. To te i dovelo u ovu nezgodnu situaciju, hvataj se za dušu i ne puštaj.
To ti je džoker svakog razgovora. Moraš da budeš svestan da nakon toga si napao nešto što je nemoguće odbraniti, što nema nikakvog smisla sagovorniku jer jelte, nema duše. Kapiraš kvaku?
Nakon što si bacio to i sad je razgovor o tome dal to ima ili nema dušu, sve što ti ostaje je da se držiš toga u nedogled. Ne skreći diskusiju u činjenice, to te i dovelo da moraš da vadiš dušu, završi to što pre, i samozadovoljno se vrati svom životu, koji ima dušu. Mogu samo da ti zavide.
- Pratiš NBA?
- Pratim, ali smara opasno, Litvanska liga 20x bolja.
- O čemu pričaš jbt, radije gledaš utakmice 48:52 nego najbolje igrače na svetu?
- Ma jesu igrači najbolji, ali atmosfera, naboj fali.
- Kakva atmosfera, ima 20 navijača igraju u školskoj sali?
- Jeste, znam, ali utakmice su zanimljivije, igraju bolje odbrane?
- O čemu bre pričaš, otpad iz NBA dodje u Evropu, najbolji igrači po klubovima, odbrana napad, tamo nisu mogli da se sastave. Prosečan NBA tim bi...
- Dobro, jeste i to. Ali znaš šta? NBA nema dušu
- Kako bre, šta nema? Šta im fali?
- Pa duša, nemaju dušu. Nemaju to. Dušu.
- Ne razumem te ništa, kako nemaju dušu?
- Pa naravno da ne razumeš, i ti si izgubio dušu od silnog gledanja.
- O čemu pričaš?
- O čemu pričam... On me pita o čemu pričam... Da imaš duše, znao bi o čemu pričam.
- .... Ne znam šta da kažem.
- Pa da, ne razumeš ti to. Idi i nađi dušu pa možemo da pričamo. Aj zdravo.
