Reči posle kojih onaj ko ih izgovori naprasno očekuje da iste ni slučajno ne primamo k' srcu, jer je po njemu to klasična sprdnja ili dobronamerna istina. Izraz se koristi kako bi se izbegle moguće prepirke i neslaganja, a u prvi plan upravo stavila dobra namera sagovornika.
Mare:”Matori, nema ljutiš, ali izlomiću te namrtvo budeš li joj još jednom prišao!”
Vlada:”Ma svašta, ja da se ljutim!?!”
Mare:”Ljubi brat.”
