
Речи после којих онај ко их изговори напрасно очекује да исте ни случајно не примамо к' срцу, јер је по њему то класична спрдња или добронамерна истина. Израз се користи како би се избегле могуће препирке и неслагања, а у први план управо ставила добра намера саговорника.
Маре:”Матори, нема љутиш, али изломићу те намртво будеш ли јој још једном пришао!”
Влада:”Ма свашта, ја да се љутим!?!”
Маре:”Љуби брат.”
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.