
Речи после којих онај ко их изговори напрасно очекује да исте ни случајно не примамо к' срцу, јер је по њему то класична спрдња или добронамерна истина. Израз се користи како би се избегле могуће препирке и неслагања, а у први план управо ставила добра намера саговорника.
Маре:”Матори, нема љутиш, али изломићу те намртво будеш ли јој још једном пришао!”
Влада:”Ма свашта, ја да се љутим!?!”
Маре:”Љуби брат.”
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.