Mora da se pregura taj malo jebeniji period do nekih lepih dana koji će sigurno doći. Kao kad vidiš svetlo na kraju tunela. Znaš da dolazi i samo treba da stisneš zube nastaviš dalje.
Gledaš je u onom čudu što dugo nisam znao kako se skida. Gledaš i kažeš da si umoran jer znaš da će te kolko za tri meseca od vupice deliti lagana letnja haljinica koju samo zadigneš preko nje kad je presaviješ preko haube.
Vučeš težak korak po očajnim vremenskim uslovima skidajući s nebesa sve redom po crkvenom kalendaru od Mitrovdana do Petrovdana. Skidaš al uporno ideš. Probijaš kroz smetove ko ćale do škole. Ideš jer znaš da vredi i da ćeš kroz 15 minuta naručiti jedno veliko ladno sa sise.
