Kompliment nad komplimetima, kojim saopštavamo sagovorniku da je jedinstven i da njegov uticaj na naš život i živote ostalih (nebitinih) ljudi prevazilazi granice poznatog.
- Dosadno mi je...
- Kako ti može biti dosadno? Napravio sam ti ovaj prekrasni vrt, napunio ga čudesnim biljkama i životinjama i ti si kralj svega, jedinstven i neponovljiv. Moje mezimče...
- Wooow. Hvala ti na svemu! Sad sam se malo postideo. Al svejedno mi je dosadno. Dao bih bubreg da imam nekog sa kim bih mogao malo da se igram.
- A rebro?
- Ma da, imam ih 12, ko apostola.
- Ajd dobro! Evo ti Eva, pa nek te zajebava dok je sveta i veka.
- Jaooo! Bože! Pa ona je divna! Hvala ti! Hvalaa ti! Ma nema te na svetu!
- Ne zaboravi, Ja sam Gospod tvoj.
- Nema frke! Jel možeš sad malo da prošetaš?
