Dio tradicije. Dok kod kuće prilikom nekih slavlja gledamo da sve bude po peesu, u gostima pustimo mozak na pašu, popijemo koju više, i generalno nam je osjećaj zadovoljstva znatno veći.
- Ide slava...cccc...ono će nam kršnjače biti masno, nećeš imati da izneseš pred svjet krte. Još ako mi dođe rođak s onim svojim abrnjašima nećeš ih kandžijom moći svrstovati.
U međuvremenu...
- Jel idemo u subotu kod Mile na slavu?
- Akobogda!
- Jedva čekam, biće pjesme.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
+
jednog dana ovo će u odabrane ući +++
jednog dana
K'o da si bio na mojoj prvoj slavi :)
+