U suptilnim krugovima poznato i kao "nema Mocarta bez Salijerija".
Nema okupljanja ortaka bez lika koji to stalno organizuje. Može on da bude minoran i nebitan, čak i neomiljen u društvu, bitno je da on ume da izabere vreme i mesto, pa da svima pruži "ponudu koja se ne odbija".
Dinkić, u pravom životu, ne deluje kao "veliki kljun" kada su pregovori u toku, ali je njegova stranka za sada jedina koji je učestvovala u svim vladama od 2000. na ovamo, uvek dobijajući odgovorna ministarstva.
Bazirano na istinitom događaju
Zvoni telefon.
Laza: Halo?
Marko: E, gde si Lazo, kućo stara, ne čusmo se od mature! Mare ovde.
Laza: Ooo, gde si pičketino stara. Naravno da se nismo čuli, kad smo se pofajtali, završili u fontani, pa u hitnoj. Šta ima kod tebe?
Marko: Ma ništa, matori, evo guram faks nekako. Nego, rekoh, ima pet godina od mature, pa da se vidimo, šta radi ko od stare ekipe... Vi se još družite?
Laza: Ma kakvi, matori. Razišli se svako na svoju stranu.
Marko: Što, gadna neka svađa pala, a?
Laza: Ma nije samo svađa, matori. Ne stižemo, jednostavno. Svako gura neki svoj trip.
Marko: E, ma znaš šta. Hajde se lepo okupimo ko ljudi. Prošlo je dosta vremena, red bi bio.
Laza: Znaš šta. Ako ti uspeš da okupiš ljude, u šta ne verujem, jer ni ja nisam uspeo, obavezno neka bleja. Hajde, pa mi samo javi...Dva dana kasnije...
Zvoni telefon
Marko: E, Lazo, evo, ja se čuo sa svima. Dogovor je kafana "Renesansa" na Vidikovcu. Dali su nam celu terasu za to veče.
Laza: Znači, koji si Dinkić. Koštunicu i Čedu bi ugurao u istu vladu. Beše tamo na Vidikovcu 23 okreće?
...
