Nemam pojma, ne znam ništa o tome o čemu ti govoriš, nikakvog znanja ni iskustva nemam o toj stvari. Ta materija mi je potpuno nepoznata.
(U Narodnom pozorištu, sastanak premijerovog predstavnika za odnose sa javnošću i upravnika pozorišta.)
Javnoodnosni predstavnik: Dakle, dolazi nam delegacija iz Brisela, i premijer želi da vide jednočinku sa radnim nazivom „Kako sam osvetlao obraz našem narodu i uzdigao našu državu na vrhunce slave, napretka i prosperiteta“.
Upravnik: Žao mi je, nemam predstavu o tome.
Javnoodnosni predstavnik: Pa da, nemate još, ali sad ćete napraviti premijeru...
Upravnik: Premijeru? Ama čega?
Javnoodnosni predstavnik: Ma ne premijeru, nego našem premijeru ćete sad da osmislite ovu predstavu, i da je igrate pred gostima...
Upravnik: A, vi mislite na drame apsurda... E njih ne igramo, suviše smo mi konvencionalni, a i nema se sredstava za eksperimentisanje, znate. Nego da ja vas spojim sa ovim mojim ortakom s akademije, Đorđem Potemkinovićem, to je više njegov rejon, naročito otkad je prešao na nacionalnu televiziju. Pišite broj.
