
Још једна у низу српских узречица и синтагми у којима се пола слова, временом, погубило. И дан данас се нагађа шта је пуно значење, јер се ретко среће у писаном облику, већ само у говорном, тако да то некако више звучи као једна реч. Било како било, данас је то већ архаичан израз који се ретко употребљава, а најчешће за потребе саопштавања дотичном саговорнику да булазни.
-Брате, јел смеш опет на ПЕС са мном? Мислим, ако си научио, јер сам те одро прошли пут...
-Ти мене? Немо' да сереш молепи! Очуко сам те ко дете звечку...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
kapiram.
+
браво :) фала...