Rečenica koju uvek, ali uvek čujemo od roditelja (neretko i od babe) dok krećemo negde autom/motorom, bez obzira na to kolika je kršina naš ponos.
-E, kevo, idem ja do prodavnice.
-Ako sine, kupi i jedan 'leba. I polako da voziš.
-Šta bre polako? Kad raspičim apenca tristadva'es, neće ni deda Vlasta trabantom da me stigne, nego mani ti mene sa brzinom već idi žrtvuj jedno pile i moli se da mi ne otpadne točak, volan ili neki drugi nebitan deo. 'Aj zdravo.:keva pada na kolena i čita Oče naš i Bogorodice Djevo (po 30 puta oba):
