-ono što obično moja komšinica Danka (koja inače stalno visi kod nas) kaže kada god ugleda nekog emovca ili pakera kako prođe u punom svom crnilu, pa cak i kad prođe neko sa običnom majicom na kojoj piše Iron Maiden ili već nešto. Okrene se ka meni, sa oni dubokoumnim pogledom i počne : "Nemoj da .. Važno je da si sa narodom, da se ne izdvajaš"
-Prolazi Ivan sa slušalicama, onako obučen sav u crno. Ona, sa pogledom fiksiranim na ulicu : E, crn je život im rodieljima koji njega hrane. Da je, moj ne bi on tako! Nemoj sine (voli žena svima da se obraća u muškom rodu) da ono i ti prirediš svojima! Budi sa narodom , nemoj biti kod ušiju gluva i kod očiju slepa!
¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨
- Prolazi neka, normalno obučena. Danka, koje se inače malo plašim : E, vidi je, sine, kako se našminkala, kao da lopatu koristi.
ja - Ali, Danka pa sasvim je normalna
- Nemoj nikada da budeš kao ona, ne znaš ti kakva je ona, kakva je to oštrokonđa
ja - A ti mi kao znaš. Ne izbijaš iz naše kuće, a znaš i ko je kakav i ko sa kim, i gde, kada, kako. Kao da mi nije dosta baba, nego još i ti!¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨¨
Ovu poslednju rečenicu sam u sebi rekla.
Вук Караџић је смор, ладно нас терао да почињемо реченицу великим словом и завршавамо је тачком. Није знао да ће људи да измисе компујетере и да ћемо морати да мржимо шифт како би написали велико слово.