
Изражавање неверице и запрепашћености нечим. Невероватно. Немој да причаш. Ма шта кажеш. Ништа ми не говори. Није ваљда. Немам речи. Заиста? Озбиљно? Ма, дај. Ма шта ми наприча. Не могу да верујем. Леле. Ау, човече/жено божија. Не верујем. Лажеш ме? Зезаш? Не зезај. Остадох без текста. Ене. Да л` је могуће? Немогуће. Нема шансе. Нема теорије. Та немојте касти. Понекад му претходи цццц, иииију... У случајевима када се неверица изражава због неке нежељене појаве пропраћено је са пу, помери се с места, пу, пу далеко било и сл.
- Е моја ти. Кад се јутрос нисам шлогирала, никад нећу.
- Што сестро слатка? Шта се десило?
- Рече ми Цуца да је Цеца Цици рекла за Цацу...
- Ију! Цццц... Немој ми рећи.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Svaka čast, odlična definicija.