Nemoj na Itaci pičku da tražiš

- Где си, бре, ти?! Нема те недељу дана да се јавиш другару. Мислио сам да си умро, а да поскорице нисам јео.
- Јок, јок. Жив сам. Мало сам заузет, додуше.
- Запослио си се?
- Ма 'де сам се запослио. Брате, спремам јебачину века.
- Не сери! О, пичко, па зар од мене то да кријеш?
- Није, мајке ми, нисам планирао да кријем. Мало сам заблентавео ових дана.
- Шта спремаш.
- Брајко, има једна пичка, не дај Боже! Муж јој отиш'о за Гмунден, шљака неки курац тамо. И, шта се дешава. Зове она један дан мене, вели покварила јој се веш машина. Реко' дај да видим шта се дешава. И тако ја одем, поправим то, седнем, попијем кафу, ракију, дветри и испричамо ти се ми ко род рођени. Наприча ми она како онај њен неће да се враћа јебемлига колко, како она ту сама, те ово, те оно, те јој се опет неки курац покварио, те нема с ким да прича, ове комшике само оговарају, њу то не занима, пичке материне... И ево, богами, три дана ја већ код ње тако поседим дватри сата. Не знам да л' да чекам да она пита да је појебем, или да нападам сам.
- Јебемти живот! Што мене тако не задеси. Море јеби то одма', видиш да јој треба курац. Је л' добра нека?
- А нисам ти рек'о? 'Де није добра, пријатељу, ја за бољу не знам. Нина комшика, знаш је сто посто. Она црна, има таман тен, сис...
- Иди у курац! Нина? Удата за оног Ралета Шумадинца?
- Е, та! Добра пичка, жими ти.
- Е мој пријатељу, ја сам мислио да си ти мало паметнији човек. Бежи ти, немој џаба време да губиш, нема од јебања ништа!
- Како бре?
- Па, лепо, пријатељу. Је л' те терала да доведеш жену неки пут?
- Јесте, мајку му!
- Е, видиш, Рале није отиш'о у Гмунден да шљака, него га послали за Београд на психотерапију. Ухватио жену у незгоном положају са Банетовом сестром, док јој ова гурала шаргарепу у ректум. Шокирао се човек. Лезбача, пријатељу мој. Лезбача.
- Ај, 'леба ти!
- А и ти си много наиван! Од Пенелопе си нашао пичку да тражиш.