Подјебавачки императив испизделом другу.
Често бивамо изнервирани окружењем или људима у њему, али некад не успевамо да у себи сачувамо вербални шлајм који би им пљунули у цуфа. Гашење пожара беса који плане док смо у афекту обично дође прозивком (иако не изгледа тако) из наслова.
Прозивка је из разлога што плачу само пичке и нарикаче. Пошто ниси (ваљда?) ни једно од поменутог, остаје ти само да престанеш да кукаш и јебено наставиш даље.
- ААААА. НЕ МОГУ ВИШЕ! Јебени Инвокер деље фамилију целом јебеном тиму. Зашто који курац ја имам ботине од пријатеља? Излазим из гејма, јебите се сви!
- Немој плакати, већ набуџи јебени меџик резист. Побеђујемо сигурно. Ае сви на мид.
- Пази шта си рек'о. Остајем још овај тимфајт.
_______________________________________________
- Наш'о сам жену с кумом у кревету. Који сам се курац вратио с посла пре времена. Џабе сађ трошио муницију. Ту гамад сам треб'о да задавим.
- Ајде немој плакати, већ савијај ту главу, лупићеш у ивицу врата. Колега, стави му лисице, ја ћу да возим. Проћи ће нам пауза ако оставим тебе да поштујеш семафоре.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Крлентзе, на 'волку дефку мора неки линак. +++
Па једино то бие спасило. Ставићу :*
EDIT: јебига, нема шта да се позлати. Може доста тога да се дефинише.