
Израз малој деци да не носе нову одећу по кући да је не би поцепала или томе слично. Пошто је тешко наћи нешто што ће деца волети да носе (пошто је њима одећа последња рупа на свирали) ово уништава и ту љубав према том једном комаду одеће. Нашла се и та ствар која се њима свиђа, али их родитељи терају да то носе само кад иду негде, а по кући не смеју јер ће је уништити.
-Мама, ово су сада моје омиљене панталоне, баш ми се свиђају!
-Добро де, сине, ајде сад скини то и обуци ону поцепану тренерку, треба те панталоне да обучеш сутра за славу.
-Али...али...баш ми се свиђају, зашто не могу сада да их носим?
-Не можеш то да носиш по кући, уништићеш их!
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.
Тај рад!