Реченица добродушног професора који неће да пита, жао му да даје јединице, па кад ученик не зна, само му каже: седи, па другом, па трећем... И тако никог не пита до последње недеље. Сви се максимално окористе, зезају се, и наравно да све оставе за задњи час, па онда јадан професор често остане и после радног времена испитујући по пола одељења.