Slovenska antiteza osveživačima u spreju s mirisom pokošenog sena popularnim na ovim prostorima tokom devedesetih, obesmrćenim ovim stihovima:
Nit' je seno, nit' je pokošeno,
niti sa njim kakve veze ima,
već ga smuti apotekar ljuti,
da domove uznasmrdi svima.
Za razliku od opevanog prostornog dezodoransa čiji miris stvarno nije imao apsolutno nikakve veze sa pravim senom, miris nepokošenog sena je miris 100% prirodan, miris detinjstva, miris beskrajnih prostranstava i neukroćene divljine. Miris nepokošenog sena je i zbir i razlika svih mirisa kojih se sećamo i onih što nam naviru iz atavističke svesti predaka koji su jurili nepreglednim savanama obučeni u životinjske kože, jer on je apoteoza života, života koji je baš tu, na toj poljani, obrnuo pun krug.
- E dobro, sad kad smo seli i popili po jednu reci ti meni kako ti se sviđa sve ovo.
- Pa da ti kažem, da znaš da nije loše, lepo si se skućio i sredio okućnicu, imaš sve što ti treba a opet živiš asketski, sve u svemu deluks.
- Jeste, jeste, moram da ti priznam da sam se preporodio otkad sam uzeo ovaj plac i izmakao se malo iz grada, mir, tišina, priroda. Inspiracija samo puca moj druže, ja sam ti ovde doživeo pravu umetničku renesansu.
- Pa kako da ne, samo pogledaš ovaj krajolik, ovu pitominu, osetiš ovaj visinski vazduh. A tek ovaj kontrast tvog dvorišta s engleskim travnjakom i onog zapuštenog placa iza kuće, genijalno, čini mi se kao da mogu da osetim svu radost postojanja i svu tugu smrti u jednom dahu.
- Aaa, ma to je neko bacio crknutu mačku, raspada se već dva dana, poumirasmo.
