Ove situacije mogu, ali i ne moraju biti bezazlene.
Gotovo uvek se dese se kada se najmanje nadate.
Ponekad možete da ispadnete heroj ukoliko ste hladne glave.
Podrazumeva se da vam mozak i adrenalin rade 100 na sat.
Priča kaže sledeće:
Kraj fizičkog, onako znojav i izmoren sa ortakom i drugom izlazim iz škole i pravac gril (koji neću da reklamiram sad, nije ni bitan).
Prostor za mušterije po metra × jedva dva metra, toliki da možeš samo da se okreneš oko sebe. Ulazimo mi, odmah zatim i neke ribe.
Dzentlmeni kakvi jesmo, puštamo njih da prve naruče.
Čavrljamo nešto nebitno sa radnicom (kroz priču saznam da mi zna i kevu i ćalca)
Uglavnom, devojke izlaze sa pljeskama, mi čekamo naše, a čas počinje kroz minut-dva.
Kad odjednom pukne nešto...
Kontam kokice...ček sekund otkud kokice u grilu?
Pukne opet nešto.
Pogledamo se svi u sekundi onako, pogled pada ne dim odmah pored radnice.
Šteker počinje da gori i baca varnice na sve strane.
Radnica preskače pult, i svi zajedno se zaglavljujemo ne vratima, nezgodna situacija tek počinje, kabl se pali, a zajedno sa njim i produžni počinje da varniči, pa kabl od mikrotalasne, a sve se to lepo prenosi na neke krpe i kantu.Još samo fali da krene da gori oko plinske boce ili oko roštilja pa da ode sve u tri lepe.
Smoren i smiren u svakoj mogućoj situaciji, dok se svi guraju na vratima, pogledom tražim razvodnu kutiju u prostoriji u kojoj sad miris plastike i adrenalina preovladava, a ne miris pljeski i ćevapa kao pre manje od pola minuta.
Ostajem sam u lokalu, svi ostali izleću i kašlju.
Pronalazim razvodnu kutiju, gasim struju ali vatra ne prestaje.Mrkli mrak.
Aparata za gašenje požara naravno nema nigde, jer zašto bi to stajalo tamo gde nema nikakvih mogućnosti da se pojavi vatra, vatre nikad nema u grilu ( kao ni mesa u pljeskama, al nekom drugom prilikom ću o tome.)
Uleće neka žena iz obližnjeg lokala, sa metlom.
Verovatno je to imala u rukama pa nije ni stigla da ostavi.
I počinje da udara po onom štekeru, do kraja se šteker i dalje topi a metla gori.Žena ostavlja metlu i beži napolje.Nekako se i vatra smiruje, gori samo metla, kanta, krpe i ostatak utičnice.
Gasim sve to sa rosom iz friždera.
Svi gledaju u mene ko da sam spajdermen, a ja se mislim
-Kud se nije to kinesko sranje od utičnice zapalilo malo ranije, dok su i ribe bile tu, pa da glumim heroja malo, da i ja nekad spasem situaciju pred nekom...
Batice moj, bas mi zao sto te ribice nisu bile to, zamalo glavu da izgubis a niko bitan to nije video. + Za sve.
Sunce ti kalajisano, mogo sam izginuti danas kad pogledam sve ovo 'nako natenane.