Eeeeeh, svakom se to ponekad dogodi.
Taj trenutak (ili više trenutaka), baš taj trenutak je bio kao stvoren da postane kruna vašeg do sada skrivrenog genija. Kada konačno smislite neku dobru foru, kada uradite nešto što ni sami niste verovali da možete, e baš taj trenutak prođe nezapaženo.
Nikoga nema pored vas, sami ste kao palma u pustinji. Ma, ni debele dame nije bilo da odsvira kraj, ništa...
Naj, ali naj naj najbolji primer:
epizoda "Simpson"-ovih kada se u kući pored Simsonovih doseli Džordž Buš senior. Homer se već dobro zakačio sa Džordžom, prepucavanje između njih već uveliko traje. U jednoj sceni Homer leži u ležaljci, pije pivo, uživa u divnom danu...Bartov pas (Deda Mrazov Mali Pomoćnik) se mota tuda i počne (mislim zbog mačke) da laje na žbun. Homer tada kaže: "Hehehe, he's barking on a wrong bush (Hehehe, laje na pogrešan žbun <igra reči - žbun se piše bush, ali to je i prezime> = Hehehe, laje na pogrešnog Buša)".
Pošto je to naglas izgovorio, Homer sam sebi u mislima kaže: "Bravo Homere! Konačno si rekao nešto smisleno, a nikoga drugog nije bilo pored da tome posvedoči."
