Nesebična priroda

Nesebična moj niko. Zapravo je čovek biće toliko okrenuto sebi da konta kako sve one travke proizvode ono što proizvode samo da bi čovek time mogao da se leči ili da truje konkurenciju. Zapravo, recimo ono velebilje tamo po planinama čijim se bobicama potruje poneko glupavo dete proizvodi atropin da bi se otkačilo insekata, a i upozorilo ostale biljke da odjebu od teritorije. Lukac sve trči da uđe u pljeskavicu, prosto jedva čeka da mu iščupaš lukovicu iz korena gde je akumuliralo hrane za ne daj bože zbog ljutog ukusa koji koristi da otera koze. U principu, sve te stvari o čoveku i prirodi, o nekoj zen povezanosti i sličnim su filozofija koju nisu pisale biljke, neg' čovek. Da se biljke pitaju, rekle bi samo jedno veliko: ODJEBI. Molim te k'o boga odjebi i prekini da mi čupaš cveće kad prezri, posle treba da teram novo.
Čovek po čoveku jeste povezan sa prirodom, ali samo ako ona igra po njegovim pravilima.