
...је веома честа појава која се јавља у комуникацији међу људима, поготово кад се ради о комуникацији међу половима и то оној врсти комуникације која је у назнакама, као у измаглици, где обе стране имају као нека очекивања али слабо преузимају иницијативу, јер постоји ризик да је једна од страна све то истриповала у глави и да кад би нешто предузела, доживела блам, у најмању руку...Иако дефиниција звучи можда мало конфузно покушаћу да је објасним кроз баналан пример...
Стоје на семафору риба и лик једно поред другог у својим колима. Гледају се и лик креће да спушта прозор од кола, исто ради и риба(риба се трипује како му с свидела и сад он хоће да успостави неку конверзацију, позове на пиће, шта год...). Обоје су спустили прозор и лик проговара: ''Шта је и ти прднула?''
Е сад замислите да је она покренула неку причу засновану на њеним конструкцијама, које је саставила у тих неколико секунди...
Na sajtu vukajlija.com definisan je pluskvamfutur I i II , poseban morfološki oblik glagola, kojim se služe političari kada govore o ulasku Srbije u Evropsku uniju.
Kurir · 20. Februar 2011.