Posao iz snova svakog Srbina. Zašto bi ustajao svako jutro, odlazio na posao, mučio se u nekoj fabrici, kad možeš da radiš nešto na internetu? Avaj, prosečan naš građanin, uglavnom slabo ima predstavu šta je to "nešto" Nije on ni imao vremena, da se tehnološki i informatički opismeni.
Bežao od kurira pozivara kao mladić. Tukao se u redu za hleb i mleko. Borio se na ulici, za bolje sutra. Dobio pendrek na Terazijama, suzavac ispred skupštine. Proveo tri meseca na topu PVO. Oženio se, dobio decu, jurio na sve strane da ih prehrani. Pa kad je i mogao, da nauči da radi nešto na internetu? Naučio je malo nešto društvene mreže. Zna da tvitne, da lajka ili šera neki dobar status a i komentariše bogami ponekad. Možda bi on sada posle svega, i naučio da radi nešto preko interneta, ali nema vremena - mora da sruši Vučića. Preko interneta, naravno. Samo da se ta sitnica završi, i eto bolje budućnosti za njega, njegovu decu i unuke, perspektive, posla. U nekoj fabrici. Za par stotina evra. Ne posla na internetu, naravno. Nema on vremena sa tim da se mlati.
- E vidi ga Milanče, što je kupio novi auto, a?
- Ma lako je njemu, znaš da on radi nešto preko interneta. Čekaj, stigla mi notifikacija od kurirove aplikacije, sigurno se Luna iz zadruge opet s nekim kresnula u WC-u.
